Here Comes the Rain Again

Ponovo dolaze kise...

Poslednji je dan septembra, pomalo prohladan...Slabasne dodire sunca rasteruju naleti vetra i povremeno prosipanje pokoje kapi kise. Naravno kise..ponovo dolaze. Neminovno mada prikradajuci se ,iza ledja vec umornom letu,  na prstima suskajuci suvim liscem dolazi jesen. Otkrivajuci lepotu svojih boja i bogatstvo mirisa nadolazi sa svih strana, kao plima, i donosi senke sete u moje srce,otvarajuci Pandorinu kutiju secanja. Nezadrzivo naviru sa svih strana....podsticani nekim mirisom koji podseca na detinjstvo...ili isterana iz tamnog ugla secanja neka stara,bolna veza puze trazeci izlaz ka svetlosti..Svaka kockica iz puzzla jeseni postavlja neku staru, davno memorisanu sliku  i carolijom secanja vraca me daleko. U zavisnosti od  secanja menjam raspolozenje.Prepustam se seti koja se postepeno pretvara u tesku,plisanu tugu koju zagrnem poput plasta i nosim lutajuci zabacenim ulicama i izbegavajuci susrete.Ponovo kisa.. vraca me u dane mladosti...Pustajuci da vlazi moje umorno lice osecam i znam: to je stari,oprobani nacin da sakrijes suze,ponistis bol i potisnes urlik koji se otima iz dubine.Pustam je da se sliva,da pravi nova udubljenja starim tragovima  i terajuci demone da izlaze iz dubina ponovo s kisom vracam dane i secanje.. To je jedini nacin da ne zaboravim...da me opomenu da ne gresim.Setim se onih poruka sa korica svezaka: "Stvorenje bez secanja ne moze da otkrije svoju proslost.Stvorenje bez iscekivanja ne moze da otkrije svoju buducnost." Pokusavam da sacuvam proslost secanjima kakva god ta secanja jesu. To je za mene dolazak kisa i jeseni, prefinjena cipka melanholije protkana davnim osmesima i suzama,koje moram  cuvati od habanja grubom povrsinom  zaborava. Ja znam svoje...a kolike su vase tuge i sta ih podstice? Recite -sad je sve to iza nas a secanjem cemo sacuvati dogadjaje i ljude...

O blogu ili kako se snalazim u svetu kompjutera?

Ukratko receno: dosta  je komplikovano! Moja deca kazu :"Ma samo odes na sajt i kliknes levim na...i otvori se  ..." I dobro je da znaju, zato smo ih skolovali. No, to meni ne pomaze jer ja to nisam ucila i sad bih htela da znam, ali nemam strpljenja a ni vremena za ucenje. Tako da noc trosim na nova saznanja, a ona i nisu bas neka jer deca su na fakultetu pa ne mogu stalno da ih cimam da bih pitala sve sto me zanima.. A sve je ovo za mene novo, zanimljivo i uzbudljivo do te mere da sam potpuno sludjena kad prestanem sa kuckanjem i krenem na spavanje. Ne znam kako vi, ali jedno odredjeno vreme mi je potrebno da ponovo priviknem oci na normalno osvetljenje, a u glavi mi je nekako, kao, prepunjeno  podacima.... Pretpostavljam da je neko od vas saljivdzija, koji je pomislio da je meni kao zeni svaki podatak suvisan jer se izgubi u praznini glave. Naravno ja to misljenje ne delim :-)..mada mi je simpaticno, jer volim da razuverim ljude u svoje neznanje. Naravno moje znanje mora jos mnogo da se dopunjuje da bih ja bila zadovoljna dostignutim.  O blogu ne bih mnogo ,jer mi je interesantno da pisem, pa vam je jasno da sam na blogu iz tog razloga. Tema moze biti bilo koja. Ono sto ne poznajem rado cu prepustiti drugima da komentarisu ili vec daju svoje misljenje. Danas sam uzaludno pokusavala da povezem oaj blog sa onim na Gmail - Blog.rs, ali nemam dovoljno znanja pa moram cekati sina ,koji ce doci jedan vikend, da me iscupa iz kandzi neznanja. Dotle cekam vase komentare na dva bloga i nadam se da cu vam biti interesantna.