Male paznje ili kako si ulepsati dan...

Ne znam kako kome, no meni je pravo zadovoljstvo ciniti ljudima oko mene neke sitnice, male paznje koje svima ulepsaju dan. I onima koji ih cine, a i onima kojima je paznja upucena. Nekad to i ne uspe... kad je osoba neraspolozena, pa joj smeta ta paznja...a desi se da paznja koju cinite pocinje da se smatra normalnom pojavom  i kao nekom vasom obavezom.Tada treba prekinuti i odmoriti i sebe i te osobe od paznje, bar za neko vreme dok to ne postane potreba. U svoje male paznje ulozim svu svoju ljubav i ,ponekad, to malo novca sto imam samo da bih izmamila osmeh, par lepih reci koje za uzvrat dobijem i nekad ,mozda ,zagrljaj ili poljubac kao znak zahvalnosti, koje mi znace veoma mnogo....to su sitne paznje koje su meni potrebne.. Tako se zatvara krug dobrih zelja i pozitivnih emocija koje nam daju snagu za svakodnevnu borbu s stihijom dnevnih problema i naletima stresa koje te paznje, dodiri i osmesi trebaju da ublaze. Mozda je tesko nalaziti snagu za svakodnevni optimizam, ali, verujte vremenom predje u naviku...tada shvaite koliko je lako biti fin...))

Sta nam se sve desava dobro je da vecina nas nije zaglavila na nekom neuropsihijatrijskih odeljenja!A tek smo zagazili u polovinu marta..bice ovo duga godina,naravno, ako se zavrsi s nama, jer moze i bez nas. Nista nije sigurno,svakog casa vesti se menjaju na gore..Od nesrece koja je zadesila Japan, pa sve do novog rata...nije nam dovoljna nemastina i kojekakve bolesti...Najgore je sto sam ja samo realna a nikako pesimista! Zato drzite se svojih najblizih, smejte se i radujte malim stvarima...uzivajte u momentima, vodite ljubav (a ne rat), nadjite razumevanja za ljude oko sebe i lepu rec i zagrljaj ako je potrebno..i VOLITE se stalno, beskrajno i jako...Tako vam nece biti zao ako ne docekate sutra.zivite svaki dan dvadesetcetiri casai malo vise ako je moguce ...spavacemo kad se sve smiri i presanu losi aspekti!Puno srece svima...

Sada znam mom je srcu nebo granica....

Sada znam vec dovoljno o mogucnostima ljubavi...Dakle.. neogranicena kolicina ljubavi,cak i za neka osecanja za koje sam verovala ranije da su podilazenje, sada ... vise ne mislim tako. Shvatila sam da to sve u zavisnosti od posmatraca tj. od iskustva istog. Sto je iskustvo u ljubavi vece to je veci spektar ljubavi koji se moze ponuditi i nesebicno dati svima oko sebe,tako da svako moze biti voljen i ispunjen tim divnim osecanjem.Hvala, Gospodu, na predivnoj zapovesti koju nam je iskazao ocigledno s najboljim namerama.Dakle, mislim da je pruzanje ljubavi zaista jedno fantasticno osecanje koje potpuno obuzima i onoga ko daje i onoga ko je prima,nije to samo paznja. To je mnogo vise... moras voleti ljude kojima cinis lepe stvari ne mozes ciniti dobrotu i lepotu onima koje ne volis ili cak: mrzis. Ja licno - ne.. jednostavno cu ih igorisati ili cu se truditi da ih obidjem u sirokom luku. Ali kad volim onda moja osecanja tesko mogu sakriti, tu onda poteknu reke neznosti, mora malenih paznji i moje srce pocinje da se mrvi od tereta tog prevelikog osecaja koje imam u sebi, cesto tvoreci neverovatnu fizicku bol, koju zaista pocinjem da osecam...Ta bol se oseca i kod nepovratne infomacije takodje,ali svesna sam toga da ljubav zaista moze biti snazna,duga, veoma razarajuca za mene,no... ja volim do te mere da mi taj bol prija....Zato sam slusajuci reci ove pesme shvatila da je to prava definicija: da je srcu nebo granica...Za sebe mogu samo jedno tvrditi : ja volim da volim, i oni koje volim pretpostavljam ovu informaciju pretpostavljaju jer ja to i pokazujem a oni to i osecaju neograniceno.Pokusajte  ne boli mnogo,a osecaj je ispunjavajuci..

O pokusaju da se ponovo pokrenu promene...

Ovaj miting je trebao da predstavlja takav pokusaj, pa je kao i vecina naduvanih balona koje pokusavamo doduvati: pukla...Jednostavno to nije bilo -to...A ja jos navijam na to da ponovo pokusamo da izdejstvujemo neka prava jednaka za sve i malo vise rada,pa samim tim i neka bolja primanja. Treba pokusati  svako da spremi svoje dvoriste tj. na lokalnom nivou urediti drustvo, da tu dobro funkcionise znaci svako za svoj grad, pa bi onda postujuci zakone i doprinoseci svako u svojoj struci, celoj Srbiji bilo bolje...A ovako se ispostavilo da svako ceka da neko drugi podmetne ledja za njega! Znaci doslo je vreme kad treba da ukapiramo da moramo krenuti  od sebe: poboljsavati sebe, raditi na sebi i ulagati sebe za svoje bolje sutra. Volite sebe toliko da sebi radite najbolje onda ce i vama i drugima biti dobro. Rad,red,disciplina i volja...iskopajte to negde iz kovcega prislosti. Imate to negde sacuvano u sebi ,ne mozemo samo pricati kako je bilo... a zaboravljamo da smo i mi bili deo toga svega. Pogrbite ledja pod teretom sadasnjosti, napnite vase izbezumljene misice snagom vasih misli i nadam se:ideja, i videcete da je moguce pomeriti "brdo", Pa ni Tantal nije bio bas potpuno lud ,vec nepopravljivi optimista, jer je stalno pokusavao ispocetka samo nije bio dovoljno dosetljiv ... Svako od nas ce naci dobar razlog za teznju ka boljem zivotu... Pa tezite, zelite i trudite se i dalje, jerjedino tako ucinicemo to mogucim! Neki drugi pokusaj ce uspeti sasvim sigurno.A ako prestanemo pokusavati sigurno je da se nece nista dogoditi....umrecemo u miru i tisini sopstvenog zalovanja nad zivotom koji zivimo!!!Dobro, pa svaki pocetak je tezak,verujem da je sve moguce i da za nas obicne smrtnike jos ima nade! Pokusavati nije zabranjeno...

Neprilagodjenost ili kako se ponovo zavuci u svoju skoljku...

Pa,eto, meni se cini da to i nije bezanje, jednostavno muka mi je vise da se borim  za neki ne postojeci USPEH! Ne znam da li vam se mestimicno cini da bi ste mogli  da bacite peglu od pretvaranja i  uvlacenja nekih ljudi oko sebe, kao  i  od visine nivoa sa kog ljudi oko vas opste sa vama. Strasno je da je sve manje ljudi a sve vise nekih dodvoraca ili onih koji su na visem nivou (????) od vaseg. Pogotovo se gadim ovih drugih kojima se zadnjica ne nalazi otpozadi kao ostalima i uvek su doterani, namirisani,s pogledom zagledanim u nista, koji su po pricama prosli sve od prasine preko siromastva do radnistva, a jos mirisu na mleko za ciscenje lica iz kozmetickog salona i osmeh im je nategnut od botoxa, i non-stop kukaju o teskom zivotu, tebi koji na dan mozes osim hleba i mleka da se bacis u trosak kupujuci jedino "Orbit" zvake( da ti se ne oseti pokvareni zub za koji ne mozes da skupis lovu da bi ga popravio).Smrdi pretvornost na svakom koraku!Ja licno ne volim da se zalim a i navikla sam da nemam godinama. Pocne to sa nekim malim odricanjima, pa onda predje da se uvecava  postajanjem tehnoloskim viskom, pa onda ti malo pomognu s ekonomskim krizama, ponovnim ostajanjem bez posla po drugi, treci i ini put, a u medjuvremenu sve radis da prezivis i izskolujes decu, pa normalno da radis " na crno" (jer jedino tako i mozes da radis), jer kako ces redovno jesti i platiti racune, a onda shvatis da si u medjuvremenu ostario, da se zdravlje potrosilo da nemas za lecenje, a da jos malo neces moci ni da radis za zivot a smrt ti dodje jednako skupa, e to je momenat kad jedva cekam da mi se pojavi neka stranka koja "ima resenje", ili neki "koji te razumeju ali im nije jasno kako se nisi ubacio  u neku od stranaka na vlasti da bi prosperirao i nasao bar stalan posao".... Boze, ako me pogledas u oci bar jednom u zivotu, pljuni me ako moja neprilagodjenost ovim skupinama ljudi nije prirodna i najnormalnija! I ako je to greh, sto ne zelim da se svrstam u takve grupacije i poistovetim sa njima, onda priznajem da sam gresna i da je pakao mesto za debile kao ja! Jednostavno ja jos uvek mislim da svi u Srbiji treba da vole, zive i rade da bi se u Srbiji zivelo bolje a ne da upropascuju svoju zemlju u takmicenju jednih protiv drugih! A u stvari danas svako misli samo i jedino na svoju cenjenu pozadinu.... a ja sve vise bezim u sebe u nerazumevanju i neshvatanju :STA SE OVO DESAVA SA LJUDIMA I DA LI OVOME IMA KRAJA??? Bice jos drugi put o neiscrpnoj temi danasnjice.

Cemu se radujemo kad proslavljamo dolazak nove godine?

Evo, blizi se kraj ove godine... nezadrzivo. Kakva ce biti sledeca? Sta nam donosi? Ne znamo..samo smo jedno sigurni: bicemo stariji za jednu godinu i mi sto ne idemo nigde za docek  lepo cemo se naspavati jer cemo se probuditi tek sledece godine!!Umorna sam od tog pretvaranja, bez novca tesko je upriliciti neki velicanstven docek, manite se prica moze to i kad je skromno. Moze, al' te mladalacke ludosti i raspolozenja vise namamo, onda smo sa par zalogaja i malo vise gutljaja odlicno provodili, pevali, igrali i vodili ljubav celu noc, a tu je bila i gromila prijatelja... Sad svako ima obeveza u svojoj porodici, ili cuvaju unuke, ili nam nikom nije do nicega jer smo bez kinte i nezadovoljni ne zelimo da idemo  negde gde cemo drugima upropastiti vece.A najteze je izigravati zabavljaca, to ne volim, ni kad treba da to budem ja. Mada obozavam da plesem, to volim da cinim zbog mog zadovoljstva, a ne da bih animirala druge... Tako ostanete jednom za docek kuci, pa se zabavljate s partnerom, a posle i njemu dosadi pa sve vise ostajete kuci da gledate filmove ili spavate...Uzas, ali vremenom zaboravite kako to izgleda prepustiti se zabavi i opustiti se.Mislim da je to potrebno zbog promene i poboljsanja raspolozenja, za nastavak godine...ali  zivot na vise nacina utice na nas. Na moj je uticao ovako, svako ima svoje razloge...Koji su vasi? U svakom slucaju zelim vam da se dobro provedete, da se previse ne zaduzite zbog toga i da vam sledeca donese vise srece, bolja primanja i pristojan posao, a ovo ce doprineti da ostalo bude mnogo bolje! Srecno od srca!

Sta je to sto te cini prijateljem?

Sitnice. Zabrinuta si kad se ne cujete. Kad te ne cima dan ,dva -pocinje panika....sta nije u redu?Kad znas da ima obaveza, zoves da vidis treba li pomoc oko uobicajenih poslova?Pricate o nekom novom fazonu,problemima, novim poznanstvima...ili samo o razmisljanjima...Kad je prijatelju dobro isprica ti to, ako mu ne ide podelite to,pricate o tome i to pomaze..najvise.Kad se razboli -drugi ga zove s vremena na vreme da mu razbije dosadu i razvedri dan, ako je potrebno i svrati da pomogne. Prijatelji su blago, to je posebna vrsta ljubavi,poput porodicne, ali nekako slobodnija. Tu ima i nesuglasica, suza, ali i lepih, malih paznji,toplih osecanja, kao i more razumevanja i  neznosti, Prijatelji su neverovatno vazni,pogotovo u teskim momentima,tu su da pritrce kad je tesko, bez obzira na problem.Cak i ako ih zapostavis ostaju prijatelji. Bez obzira koliko ih povredis, sve oproste...Vazno je imati ih, negovati to prijateljstvo...jer bez prijatelja zivot je prazan kao i bez porodice.Divno je imati jer cine zivot ispunjenim i lepsim.