Sta nam se sve desava dobro je da vecina nas nije zaglavila na nekom neuropsihijatrijskih odeljenja!A tek smo zagazili u polovinu marta..bice ovo duga godina,naravno, ako se zavrsi s nama, jer moze i bez nas. Nista nije sigurno,svakog casa vesti se menjaju na gore..Od nesrece koja je zadesila Japan, pa sve do novog rata...nije nam dovoljna nemastina i kojekakve bolesti...Najgore je sto sam ja samo realna a nikako pesimista! Zato drzite se svojih najblizih, smejte se i radujte malim stvarima...uzivajte u momentima, vodite ljubav (a ne rat), nadjite razumevanja za ljude oko sebe i lepu rec i zagrljaj ako je potrebno..i VOLITE se stalno, beskrajno i jako...Tako vam nece biti zao ako ne docekate sutra.zivite svaki dan dvadesetcetiri casai malo vise ako je moguce ...spavacemo kad se sve smiri i presanu losi aspekti!Puno srece svima...