Sitnice. Zabrinuta si kad se ne cujete. Kad te ne cima dan ,dva -pocinje panika....sta nije u redu?Kad znas da ima obaveza, zoves da vidis treba li pomoc oko uobicajenih poslova?Pricate o nekom novom fazonu,problemima, novim poznanstvima...ili samo o razmisljanjima...Kad je prijatelju dobro isprica ti to, ako mu ne ide podelite to,pricate o tome i to pomaze..najvise.Kad se razboli -drugi ga zove s vremena na vreme da mu razbije dosadu i razvedri dan, ako je potrebno i svrati da pomogne. Prijatelji su blago, to je posebna vrsta ljubavi,poput porodicne, ali nekako slobodnija. Tu ima i nesuglasica, suza, ali i lepih, malih paznji,toplih osecanja, kao i more razumevanja i neznosti, Prijatelji su neverovatno vazni,pogotovo u teskim momentima,tu su da pritrce kad je tesko, bez obzira na problem.Cak i ako ih zapostavis ostaju prijatelji. Bez obzira koliko ih povredis, sve oproste...Vazno je imati ih, negovati to prijateljstvo...jer bez prijatelja zivot je prazan kao i bez porodice.Divno je imati jer cine zivot ispunjenim i lepsim.
Нема коментара:
Постави коментар