Kad se naglo razbolis...

Bolest ili povrede bilo koje vrste, nepredvidive su...i sta kad se dese...kod kuce ste na pr.kao ja,povreda noge. Naravno, prijatelji s vremena na vreme, nazivaju da vas cuju: kako ste, treba li vam nesto ili samo da vas podrze da izdrzite, da vam kazu da razumeju, da vam malo kazu novosti i skrate vreme.... Bolest najteze podnosim psihicki,jer naucena na stalno kretanje, rad i ljude s kojima kontaktiram, veoma je neprijatno boraviti zatvoren a i nepokretan,zavistan od tudje pomoci, to je potpuno suprotno onome na sta sam naucila da cinim drugima sto je potrebno i  da se krecem bar osamnaest sati dnevno.Suprug se naravno potrudio da pomogne koliko moze da mi olaksa, ali on mnogo radi , a kad je na poslu onda su i moja deca na poslu odnosno na faxu. Potpuna tisina....prija jedno pola sata...onda pustim muziku ,zatim upalim kompjuter malo se igram i brzo sve postane dosadno i bolno jer ne odgovara mi ni sedenje zbog noge, a ni lezanje zbog kicme, a hodati ne mogu...ludilo.. ne daj, Boze, takve bolesti da budem vezana za krevet, kad posle prelezane noci ja ne mogu da ustanem zbog kicme, a kamoli da duze treba lezati... E, tu uskacu prijatelji svako naspram svojih vremenskih ogranicenja i obaveza nazovu ili samo cimnu kratko. Samo par reci vise znaci nego bilo sta! Imam o cemu da razmisljam, popune vreme, oteraju lose misli, depresiju.... Hvala im svima i porodici i prijateljima, na podrsci, razbibrizi, salama, zagrljajima koji su davali snagu i stitili od problema, do utehe i brisanja suza... Ovo poslednje bolovanje palo je u teskim trenucima za mene i zahvalna sam svima koji su me nasmejali i makar mislili na mene...