Znate ono: neka melodija, doba dana, sitnica koja vam se slucajno nasla u ruci ili samo boja..mozda misao...i kao bumerang, odjednom, nicim izazvano javi vam se ponovo to osecanje koje nije nalik ni na jedno drugo, a i kao da lici na sva ostala odjednom! Mozda ..a mozda i nije ljubav.. ne znam.. negde izmedju snazne treme i onog osecaja mucnine i ocaja kad gubite nesto ogromno sto vam je bilo samo na dohvat ruke i kao san je nestalo medju vasim prstima.Nesto poput ceznje somotasto, tamno plavo kao najfinija tuga, kao zlatasti odsjaj sete i zvonko kao staklo osmeha koje odjekuje u glavi pretvarajuci se u ton tvog mekog glasa..tik pored mog uha, dok bi treperenje vazduha dok dises uzrokovalo tektonske poremecaje duboko u meni.Tu nastaje onaj osecaj bola u grudima isprva fin poput niti pamuka, a vremenom postaje sve snazniji pretapajuci se u grc kao infarktni, a opet prijatan i ne dovoljno fatalan. Verovatno:ljubav... ali ko zna sta je to ona zapravo? Nedokuciva, tajanstvena, podmukla, svirepa i u isto vreme spektakularna, zadivljujuca, mocna, a bozanstvena...ljubav. U zavisnosti od toga kome je upucena potpuno razlicita, ali uvek snazna, podsticajna,okrepljujuca a ipak vrlo moguce isto toliko i zaslepljujuca i fatalna. Osecanje potpuno kontraverzno a noebicno vazno i neophodno poput vazduha. Jedino koje, u isto vreme moze da podstakne stvaranje kao i unistenje sveta.Savrseno smisljena zamka u jednoj maloj reci: moze biti u isto vreme i mir i rat, i nada i ocaj i raj i pakao..A samo je jedna: ljubav - i svevisnja i cudovisna....ali uvek vecna, duboka i predivna. Inace,ako nije takva onda to nije ljubav... vi onda mora da mislite na neki slican ali potpuno drugaciji osecaj.
Нема коментара:
Постави коментар