O necemu u cemu nisam ucestvovala...

Veceras mi je prijatelj poslao spot koji me je naterao da pisem ovo.Pre svega ne znam zasto taj moj osecaj krivice,bola, osecaj neverovatnog gubitka... jos se zivo secam treperenja zemlje dok je granatiran Vukovar, secam se autobusa na glavnoj ulici kod crkve i ljudi s subarama (ponovo sam se najezila) koji ulaze uvereni u ispravnost postupaka, secam se kasnijh momenata  stalnoprisutne nesigurnosti...Ja idem do centra trudeci se da budem neupadljiva ,a svuda gde prolazim hodaju ljudi u toliko raznobojnih uniformi da sad osecam kako mi neprijatan osecaj straha klizi niz ledja. Ko su i ciji su, koga predstavljaju i zasto su ovde?- pitanja su koja pokusavam da blokiram u glavi. Istoriju sam ucila od petog razreda osnovne i svi ti podaci o prethodnim ratovima stalno su ucrtavani u moj mozak i koliko god sam se trudila da ne pamtim, toliko su se slike, price  kao i neopisivi strah od samog rata kaoi odvratnost koju osecam prema nasilju. sve su vise ostavljali trag u mom mozgu. Sada  a i za vreme rata u kome "nismo ucestvovali" ja imam taj osecaj prepoznavanja situacija koji je nekako memorisan.NE bih volela da nisam ucestvovala u ostalim delovima mog zivota kao sto su rodjenja moje dece ili ljubavi, ali sasvim sam sigurna da bih volela da se nije NIKADA dogodilo vreme umiranja i rata,koje je ostavilo dubok, neizleciv trag u svim zivotima na ovim podrucjima, a mi smo jos prosli bez borbi po ulicama i ostalog uzasa.Ako verujete u pravdu i  kaznu  Boziju,onda  mislite kao i ja da tako strasnu kaznu jos nisu izmislili kakvom  bi trebalo da budu kaznjeni svi oni koji su pozeleli ikada rat zbog bilo cega. Svejedno da li je to sticanje imovine ili prostorno sirenje, jer je  zbog koristi nekolicine bolesnika unisteno jedno neopisivo more zivota, imovinu  namerno ne spominjem jer je manje bitna i obnovljiva. Ali to neverovatno unistavanje zivih bica , to meni niko nikada nece moci objasniti. Oni sto nisu ubijeni na neki od postojecih nacina, unisteni su silovanjima, gladju, ponizavanjem  i li vec posmatranjem svih strahota rata i posledica istog. Jos uvek osecam strah kad govorim o tome (naravno najvise za zivot svoje dece i supruga i neke poznate ,drage ljude), a mogu samo da pokusam da pretpostavim koliko uzasa u sebi nose oni koji su na svojoj kozi direktno osetili ili gledati sve te strahote.Zato sam morala ovo da kazem da opisem ili objasnim  svoj neopisivi stid ,kao coveka, sto nisam mogla da ucinim nista ako ne da sprecim a ono da zaustavim haos koji je nastajao  pred mojim ocima. Kao i tada i sad kroz suze ovo stavljam u text, nemocna da opisem taj bol koji osecam i koji se javi svaki put kad se prikazu slike rata ili se govori o njima. Takodje zalim sto decu niko ne uci o nepotrebnostima nasilja i resavanju problema na verbalan nacin,da ne prave greske i ne mrze kao preci. Nadam se da ce ovaj text izazvati vase pozitivno reagovanje u vecini , a takodje da nikada necete zaboraviti sta se desilo i da cete se uvek truditi da ta secanja cine da budete bolji i kvalitetniji covek.Ako ste u mogucnosti pogledajte spot da bi bolje razumeli o cemu sam govorila. Ukucajte:http://www.youtube.com/watch?v=2JddMiOoFl4